Лирика и звучни записи

 

Прво издање групе БЕЛО ПЛАТНО Музика Косова и Метохије, јужне Србије и Македоније.

Садржај

 

01. Што се бели горе Шар планина mp3/200kb

Родољубива песма; село Штрпце на Шар планини, Сиринићка жупа, Косово и Метохија


Што се бели, горе Шар планина?
Да л' је снегче, ил' је бело стадо?
Нит' је снегче, нит' је бело стадо.
Да је снегче, би се растопило,
Да је стадо, би се растурило.
Већ тој беше Милкино чадорче,
Под чадорче болна Милка лега.
Брата и гу Турци заробили,
Заробили, пај га обесили.

У селу Штрпце на Шар планини живе свирачи на кавалима који прате сјајну певачицу Славицу Реџић. Њима дугујемо захвалност за ову и многе друге песме које смо од њих чули, научили и заволели. Готово иста песма се пева и у околини Тетова.

 

02. Гугутка гука во осоје mp3/268kb

Невестинска песма; Крајиште, код Босилеграда, југоисток Србије (кавал, тамбура, тарабука)


Гугутка гука во осоје, леле,
Невеста шета по двори,
И на гугутка говори:
„Гукај ми, гукај, гугутко, леле,
И ја сам така гукала,
Кога сам била при мама.
Кога ме мама мијеше, леле,
Бело ми лице ц`втеше.
Кога ме тата хранеше, леле,
Русе ми косе растеше.“


Разговор невесте и птице у народним песмама је чест мотив. Ова песма описује разговор између невесте и гугутке. Невеста жали за данима проведеним у родитељском дому. Песма се појављује на подручју југоистока Србије, а такође и Бугарске и БЈР Македоније у готово истом облику.

03. Оро повардарска деветка (Црно петле) mp3/147kb

Инструментал околина Велеса

04. Огрејала сјајна месечина mp3/237kb

Свадбена песма, југоисток Србије

Огрејала сјајна месечина,
Огрејала по чесна трпеза.
Тој не била сјајна месечина,
Тој ми била наша мила снава.
Огрејала свекра и свекрву,
И до њима кума и старејка.
До старејка ручнога девера,
Гле`јте, гле`јте и старо и младо!
Туј ће снава свекра да дарује,
Снава дава свилена кошуља.
Свекар дава жута богасија,
На бело грло њојно!

Пева се када младу уведу у младожењину кућу. Невеста се пореди са сјајном месечином (или са сјајном звездом, у неким верзијама), која је обасјала све сватове. Песма се пева на подручју Косова и Метохије, југоистока Србије и БЈР Македоније у сличном облику.

05. Што се сија горе на планине mp3/153kb

Свадбена песма, село Коћуре у области Пчиње, југоисток Србија (двојанка, тамбура, тапан, дромбуља)

Што се сија, нане, горе на планине?
Да л' је слунце, нане, у Петрово лето?
Ил' је звезда, нане, на зору што греје?
Ил' је златан аршин међу две терзије?
Неје слунце, нане, у Петрово лето,
Неје дзвезда, нане, на зору што греје,
Неје златан аршин међу две терзије,
Већ тој сија, нане, прстен младожењски!

Песма је највероватније пратила тренутак прстеновања младенаца. У пчињском и бујановачком крају ова песма постоји у више варијанти текста и мелодије. Верзија на овом издању је настала као спој текста из једног и мелодије из другог села, како су и иначе настајале и мењале се песме у народу.

06. Гугу Тино, најмало моме mp3/152kb

Љубавна песма, околина Куманова, БЈР Македонија (кавал, тамбура, тапан)

Гугу, гугу Тино, мори, најмало моме,
Еј, Тино, бре, моме,
Еј, кротко, бре, јагне.
Гугу, гугу Тино, мори, најмало моме,
Дај ми гу, Тино, мори, тају ладну воду,
Срце да оладим, Тино, душу да одморим.
Ај да си спаднемо, Тино, доле у ливаде.
Доле у ливаде, Тино, под белуту трешњу.
Трешњи ќе јадемо, Тино, ем ќе се љубимо.

Народни певач се вољеној Тини обраћа речима -гугу-, поредићи је са гугутком. Нежност у обраћању наставља се припевом у коме је пореди са кротким јагњетом. Момак тражи од Тине воду да - охлади срце, душу да одмори'-.

07. Звуци природе mp3/102kb

Традиционални амбијент за свирање кавала

08. Кавалска свирка mp3/98kb

Инструментал (импровизација на кавалу)

09. Роса роси више село mp3/225kb

Балада, околина Бујановца, југоистока Србије (кавал)

Роса роси више село,
Чума бије у сред село.
Сво се село разбегало,
Сал' остаде бела Неда.
Бела Неда, платно да ткае,
Бело платно да доткае.

Да дарује кићени сватови. Српски народ су у прошлости исцрпљивале велике заразе, попут куге (чуме), као и чести ратови, односећи животе многих, па су песмом опеване и те појаве. Куга је зато била метафора страдања у ропству. У овој песми је описано страдање целог једног села услед налета куге. Сви су се разбежали. Само је бела Неда остала ткајући платно и спремајући дарове за удају. Она је бела као и платно које тка.

 

10. Удаде се Живка Сиринићка mp3/194kb

Љубавна балада, Призрен, Косово и Метохија (тамбура, тарабука, деф)

Удаде се, јагодо, удаде се, драга душо,
Удаде се Живка Сиринићка, аман

Удаде се Живка Сиринићка.
Уудаде се за Ђорђа Ђаковца.
Кад то чуо Мика Призренлија,
Дзипну Мика кан' да се помами,
Па отиде пред Живкина врата:
Зашто, Живке, ти мене превари?“
Несам, Мико, ја тебе варала,
Мене дали, несу ме питали.“

Ова песма говори о силној љубави Живке и Мике, који су се обећали једно другоме. Изненада, ипак, Живка се удаје за другога. Сав помамљен Мика тражи одговор, а она му с тугом одговара: „Мене дали, нису ме питали!“
У прошлости, женска деца су веома рано удавана. Родитељи су настојали да им обезбеде добар живот удајом у проверене фамилије, на време, што раније.
Ипак највећа опасност је претила од комшија муслимана Шиптара који су често отимали хришћанске девојке, а чак и младе удаде жене.

11. Каранфилче девојче mp3/279kb

Љубавна песма, БЈР Македонија (деф, тарабука, звонце, дромбуља)

Каранфилче, девојче, каранфилче, девојче,
Гиди јагне галено, гиди моме млено.

Каранфилче, девојче, каранфилче, девојче,
Та еле се фалеше, та еле се фалеше:
Ти каранфил не носиш, на каранфил мерисаш.
„В` градината сам било, каранфил сам газило,
Каранфил сам газило, та за това мерисам.“
Каранфилче девојче, каранфилче девојче,
Та еле се фалеше, та еле се фалеше:
Ти ракија не пијеш, на ракија мерисаш.
„Земници сам кладило, ракија сам пуштало.
Ракиа сам пуштало, та за това мерисам.“

Песме из БЈР Македоније обилују мотивима из природе. Често се девојка пореди са неком кротком лепом, животињом или, као у овој песми, са цветом. Оваквим поређењем се, боље него било каквим описом, изражава лични осећај и однос према њој.

12. Трешња се од корен корнеше mp3/141kb

Свадбена песма, југоисток Србије (кавал, тамбура, тапан)

Трешња се од корен корнеше,
Мома се од мајке двојеше.
Прошћевај, мајко, прошћевај,
Прошћевај ми цела родбино.
До сега сам вас ја слушала,
Од сега ће слушам свекрва,
Свекрва, залва, јатрва
И тој најмалечко деверче.“

Ово је једна од песама које се певају на девојачкој свадби. У Србији је постојао обичај да се дан уочи венчања у дому испрошене девојке прави девојачка свадба, којој су присуствовали само њени сватови. Они су се веселили до јутра, чекајући младожењу да са својом поворком дође и одведе девојку. Невеста се на растанку опрашта са свима и одлази у нови живот.

13. Каранфиле цвеће моје mp3/262kb

Љубавна есма, Призрен, Косово и Метохија (тамбура, тарабука)

Каранфиле, цвеће моје,
Још да ми је семе твоје,
Ја би' знала 'де би' цвала
Мом драгану под пенџере.
Кад устане, нек' мирише,
Нек' мирише и уздише.
Уздих ће се далек` чути,
Дол' од земље, гор' до неба.
Богу ће се дожалити,
Нас двоје ће саставити.

Ову песму је за нашу генерацију сачувала Мара Ђорђевић (+ 2003), прослављена певачица наших народних песама са Косова и Метохије.

14. Градски звуци mp3/57kb

Урбани амбијент (за свирање кавала)

15. Кавалска свирка mp3/119kb

Импровизација на кавалу

16. Митана Турци грабија mp3/176kb

Хајдучка песма, село Истибање, исток БЈР Македонија (кавал)

Митана Турци грабија, леле,
Прилепа града однеле.
Кадија да ја пресуди, леле,
Оти је млада војвода.
Кој што ја виде Митана, леле,
Сите на нога станаја.
Кога ја виде кадија, леле,
И он на нога станува.
Митана му зе провикна, леле:
„Суди, кадијо, пресуди!
Ја зе сам млада војвода, леле,
Имам си верна дружина!“

Митана је жена-хајдучки војвода, што је била честа појава у време турског ропства. Турци је спроводе на суђење код кадије. Њена појава је величанствена и страшна; свако ко је види устаје на ноге, па и сам кадија то чини. Митанине последње речи су страшне и одлучне. Судијине речи се не помињу, чиме је наглашена Митанина храброст која је јача од мука и смрти.

17. Устај Като, устај злато mp3/111kb

Свадбена песма, Призрен, Косово и Метохија (тамбура, тарабука)

Устај, Като, устај, злато,
Спремај дарове, спремај, мори, дарове.

„Устај, Като, устај, злато, спремај дарове!“
„Ја сам млада и сирота, немам дарове.“
„Кад си млада и сирота, што се удаваш?“
„Удавам се што сам млада, танка и висока.
Удавам се што сам лепа, бела, румена.“

Ова песма је слична познатој тужној песми Запевала сојка птица. Међутим, осим веселије мелодије, и речи ове песме носе ведру поруку. На питање зашто се удаје када је сиромашна и нема дарова, девојка одговара да се „удава“ јер има дар. Њен дар је лепота.

18. Врбице, врбо зелена mp3/141kb

Ђурђевданска песма, Призренска Гора, Косово и Метохија (деф)

Врбице, врбо зелена, врбо зелена, Ђурђевденова.
Ш'о си се рано развила?

„Врбице, врбо зелена,
Ш`о си се рано развила?
Не ли си гајле имала,
Не ли те мајка карала?“
„Врбице, врбо зелена,
Овчара сум го имала,
До поноћ сум го чекала,
Од поноћ сум преспивала.“

Призренска гора је живи музеј обичаја и дијалеката на Косову и Метохији. Налази се на крајњем југу Косова и Метохије, окружена високим планинским превојима и суседним државама. Горанци, иако под притиском прешли на ислам у 18. веку, су сачували свест о словенским коренима и наречје које је између старог призренског и тетовског. Претпоставља се да представљају најстарији слој становништва на Косову и Метохији. Занимљиво је да су Горанци сачували и мноштво обичаја везаних за хришћанство. О томе сведочи и ова песма, која се пева на Ђурђевдан.

19. Густа ми магла паднала mp3/192kb

Свадбена песма, Косово и Метохија (кавал, тамбура, тапан)

Густа ми магла паднала,
на тој ми рамно Косово!
Ништа се живо не види,
до једно дрво високо.
Под њег` ми седив терзије,
они ми шијев јелече.
Колко су дзвезде на небо,
Толко су шарке на њега.

Позната свадбена песма косовских Срба; састоји се из две целине. Први стихови песме се често појављују у различитим песмама са Косова, и имају симболично значење: густа ми магла паднала - терет ропства, ништа се живо не види - слобода се не назире. Овакав образац се појављује чак и у песмама са веселом тематиком. Зато је могуће да се и на свадби, слави, крштењу и у другим радосним приликама на првом месту ожали слобода, а онда тек прослави сам догађај. Ови стихови остају актуелни и данас, баш као што су то били и пре. Други део песме има свадбену тематику. Израда делова ношње представља припрему за венчање.

20. Девојче, девојче црвено јаболче mp3/149kb

Љубавна песма, БЈР Македонија (тамбуре, тапан)

„Девојче, девојче, црвено јаболче,
не стој спроти мене, изгорев за тебе!
Изгорев за тебе како лен за вода,
како лен за вода, босилек за роса!“
„Гори, лудо гори и јас така горам,
и јас така горам, нема што да сторам!“
„Девојче, девојче, прашај ја мајка ти
дава ли те тебе за мене сирома.“
„Мама не ме дава уште годинава,
уште годинава, оти сум малечка,
оти сум малечка од шеснаес` години!“

Песма постоји у више варијанти текста и музике на широком подручју око Врања, Гњилана, Бујановца, Пчиње и Куманова. У Горњој Пчињи (крајњи југоисток Србије) пева се „на жетелачки глас“. По богатству мелодије и лепоти текста издваја се ова верзија из БЈР Македоније.

21. Марино оро (увод) mp3/116kb

Уводни инструментал - импровизација. Пракса уводних инструментала је уобичајена појава у модалној музичкој традицији. Уводи су некада веома кратки, тако да изгледа као да имају улогу најаве теме која ће се свирати и модуса који ће бити владајући при томе. Каткада, уводи су дужи или јако дуги, што свакако зависи од инспирисаности свирача.

22. Марино оро mp3/135kb

Инструментал, околина Скопља

 

На ЦДу учествовали :

Наташа Симић - глaсови
(соло у 13, 17, води у 1, 2,4,9,11, 12, 20 и прати у 6, 16, 18, 19)
Звездана Анастасија Остојић - гласови
(соло у 10, води у 1, 2, 6, 12, 16, 18, 19, прати у 3, 9, 11, 20)
Владимир Симић - сви дувачки (кавал и двојанка) и жичани инструменти (тамбуре)
Акаш Бхат - удараљке
(тарабука у 13, 17, деф у 10 и табла у 22)
Веле Солунчев - удараљке
(гоч у 3, 5, 6, 12, 19, 20, тарабука у 10, 11 и деф у 2, 11, 18
Дејан Зарић - удараљке
( дромбуља 3, 5, 11, 21, звонце и звечке у 11)

 

Снимљено у студију БАРЕ у Земуну

Пишите нам:

 

Почетна страна О нама Дискографија Песме Наступи Галерије Инструменти и радионица Прес Везе English